Живот нам доноси многе изазове који некад буду лепи, некад смешни, некад тужни. Jедан догађај ћу памтити дуго, а то је моје прво глумачко искуство.
Једно јутро наставница нам је послала поруку у којој је писало да ли би неко од нас хтео да глуми на Дрини поводом обележавања годишњице битке на Лиманској Ади. У почетку нисам мислила да се пријавим јер сам се бојала да се не уплашим и негде не погрешим. Мислила сам да нисам дорасла том изазову. Дуго сам размишљала и решила сам да ипак пробам и пријавила сам се. У школи смо имали често пробе и научила сам ту улогу.
Дошао је и дан одласка на Дрину. Обучени у народне ношње и озарених лица кренули смо у неку нову авантуру. На свечаности је било много народа. Многи су учествовали и пре нас
Гледајући све те људе страх је поново почео да улази у мене, све до тренутка док нисам изашла на бину. Тада је почела магија, престала сам да гледам око себе и постала сам заљубљена девојка из давне прошлости.
Одглумила сам своју улогу како сам најбоље знала. Ако је и било неких грешака, нисам их била ни свесна. Све се завршило гласним аплаузом, што значи да су и други уживали.
У животу треба да уживамо и сваки догађај да носимо у срцу, јер је то део нашег безбрижног одрастања.
Тијана Којић, VI-1
Нема коментара:
Постави коментар