НОВЕМБАР - ДЕЦЕМБАР
Ове недеље добили смо похвалу од наставнице руског, као најбоље одељење у школи.
У уторак смо имали јако занимљив час хемије. Све похвале за нашу наставницу! На нашем часу правила је праскави гас. За све нас био је то врло занимљив оглед. И ако нисмо могли много тога да учинимо, ипак нас је назвала својим асистентима. Након пуцања гаса који је настао из реакције цинка и хлороводоничне киселине појавиле су се ситне капљице које смо успели да ухватимо епруветом. Експерименте је успешно завршен, а ми, као прави асистенти, распремили смо све.
Шушка се да ће задњи дан пре распуста бити мала празнична журка. Као осмаци нисмо могли да дозволимо да не будемо у потпуности обавештени. Као тајну 🤫 припремамо нешто јако забавно, као што се могло очекивати, чим смо сазнали, узели смо ствар у своје руке.
На часу српског радили смо роман Давида Албахарија ,,Мамац". То је јако занимљиво, дело пуно прелепих цитата. Следећег часа наставница је рекла да нађемо свој стил. Одмах сам се сетила оних тврдњи које сам прочитала у књизи... Немогуће наћи свој стил све док га тражиш неће се појавити, човек проналази свој стил тек кад престане да га тражи и буде природан. Док неки предмети постају занимљивији, други, са друге стране, постају досаднији и тежи. А када још и припреме за завршне испите уђу у живот једног осмака, тада је већ страшно. Мислим да ћу извештај свог разреда завршити цитатом из књиге, који ми је испунио ову недељу: ,,Свака вера је добра, говорила је, али онај ко не уме да ћути не може да се нада да ће у речима наћи утеху" (Давид Албахари).
Јелена, VIII-2
Нема коментара:
Постави коментар