Обележавање годишњице битке на Лиманској ади

 У част јуначких дела бесмртних небеских ратника Гвозденог пука и команданта пуковника Миливоја Брке Стојановића крај спомен-обележја на Лиманској ади у Бадовинцима су се окупили бројни потомци Мачвана и Топличана, као и бројне високе званице како би исказали поштовање херојима који су положили своје животе за слободу. У Лиманској Ади на Дрини 8. 9.2022. 

Бројни окупљени су са великом пажњом испратили химну Републике Србије у изведби хора Мачванке. Минутом ћутања одата је почаст палим ратницима, а бројне делегације су потом положиле венце крај спомен обележја и поклонили се сенама хероја. 

У програму је учествовала и наша школа. Наши другови и другарице извели су скеч који је урађен по тексту Милорада Јевтића, а припремале су их наставнице Ивана Товиловић и Катарина Кулезић. Школа је, овом приликом остварила сарадњу са гусларом, Божидаром Пантовићем. Гуслар Пантовић је оставио веома снажан утисак на наше другаре, како својом беседом тако и инструментом који су први пут у животу држали у својим рукама.

Волела бих да се сваке године обележава и прославља овако нешто важно у част херојима/јунацима.

За вас,

Драгица VII-2

ВОДИЧ КРОЗ СЕЛО

 

 Ове школске године, ОШ Вук Караџић покреће пројекат под називом Водич кроз наше село. Основни циљ пројекта је упознавање ученика и мештана, као и потенцијалних туриста, са историјом и туристичким потенцијалима нашег села.

Покретач пројекта је наставница Ивана Товиловић, координатор Тима за унапређење квалитета образовања.

    

    

 Првобитни материјал је подељен публици која је била присутна на Лиманској ади, а поводом обележавања годишњице битке.

Материјал су поделили ученици - учесници пригодног програма.

Лого наше школе урадио је наставник ликовног Стојан Аничић.

Моје прво глумачко искуство - Тијана Којић

             Живот нам доноси многе изазове који некад буду лепи, некад смешни, некад тужни. Jедан догађај ћу памтити дуго, а то је моје прво глумачко искуство.

          Једно јутро наставница нам је послала поруку у којој је писало да ли би неко од нас хтео да глуми на Дрини поводом обележавања годишњице битке на Лиманској Ади. У почетку нисам мислила да се пријавим јер сам се бојала да се не уплашим и негде не погрешим. Мислила сам да нисам дорасла том изазову. Дуго сам размишљала и решила сам да ипак пробам и пријавила сам се. У школи смо имали често пробе и научила сам ту улогу. 

            Дошао је и дан одласка на Дрину. Обучени у народне ношње и озарених лица кренули смо у неку нову авантуру. На свечаности је било много народа. Многи су учествовали и пре нас

            Гледајући све те људе страх је поново почео да улази у мене, све до тренутка док нисам изашла на бину. Тада је почела магија, престала сам да гледам око себе и постала сам заљубљена девојка из давне прошлости. 

            Одглумила сам своју улогу како сам најбоље знала. Ако је и било неких грешака, нисам их била ни свесна. Све се завршило гласним аплаузом, што значи да су и други уживали.

      У животу треба да уживамо и сваки догађај да носимо у срцу, јер је то део нашег безбрижног одрастања. 

Тијана Којић, VI-1